Menopauza predstavlja period koji nastaje godinu dana nakon prestanka menstrualnog krvarenja kod žene. Ona nastaje kao deo normalnog životnog ciklusa. Dešava najčešće oko 50-te godine života. Menopauza koja se javi pre 40-te godine života, naziva se prevremena menopauza. Ona može nastati i nakon hirurškog otklanjanja jajnika. Period od nekoliko godina pre menopauze se naziva perimenopauza, a vreme nakon menopauze se naziva postmenopauza.
PROMENE KOJE NE VIDIMO
U periodu pre menopauze, menopauze i nakon nje, kod žene dolazi do smanjenja nivoa hormona u organizmu, što dovodi do različitih promena. Smatra se da čak 60-70% žena prođe kroz menopauzu bez simptoma. Kod onih žena kod kojih postoje simptomi, oni najčešće traju oko 5 godina, a kod 5% žena i duže. Ovi simptomi mogu negativno uticati i na zdravlje, ali i na kvalitet života žene.
Tokom menopauze dolazi do smanjenja veličine materice, zbog atrofije mišića, a grlić materice postaje manji. Takođe, smanjuje se i veličina jajnika koji sve manje luče estrogene, a povećava se lučenje androgena u jajnicima. Zbog ovih promena dolazi do istanjenja sluznice vagine, smanjenja elastičnosti njenih zidova i njene vlažnosti, zbog čega žene u postmenopauzi tokom polnog odnosa mogu osećati nelagodu, pa čak i bolove.
Promene u kostima dovode do ubrzane razgradnje, što posledično može dovesti do razvoja osteoporoze i nastanka preloma. Raste i rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Zbog smanjene aktivnosti probavnog sistema može doći do razvoja opstipcije („zatvora“). Urinarni sistem postaje skloniji infekcijama, a češće se javljaju poremećaji kao što su tegobe pri mokrenju i nevoljno oticanje urina (stres inkontinencija).Moze doći do promena u radu štitaste žlezde prvenstveno do hipo,mada ni hipertireoza nije retka.Javlaju se oscilacije arterijskog pritiska,sa naginjanjem ka hipertenziji. Osećaj lupanja i preskakanja srca, aritimije,takođe nisu tako retki. Javljaja se povišeni nivo holesterola,pa ga treba proveravati i shodno tome, prilagođavati ishranu.
VIDLJIVE PROMENE
Osim promena koje se dešavaju unutar tela žene, dolazi i do brojnih promena koje žena može primetiti na sebi. Koža lica i tela postaje tanka, osetljiva i gubi svoju elastičnost, a kosa postaje suva i lomljiva,a nokti lomljivi,lako pucaju. Glas postaje nešto dublji, zbog zadebljanja glasnih žica* hipotireoze*.
Kod žena sa lošim navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti, a u nedostatku „ženskih“ polnih hormona dolazi do preraspodele masnog tkiva, tako da se masno tkivo deponuje oko butina, kukova i struka. Takođe, dolazi do promena u izgledu spoljašnjih polnih organa zbog smanjenja količine masnog tkiva u njihovoj okolini, a smanjuje se i pubična maljavost. I žlezdano i masno tkivo dojki prolazi kroz promene u postmenopauzi, što dovodi i do promene u njihovom izgledu. Zbog ovih promena u izgledu, žena može osećati duboko nezadovoljstvo, jer uprkos trudu da održi „liniju“ i mladalački izgled neizostavno dolazi do promena.Događaju se i psuihičke promene- žena postaje razdrazljivija, plačljivija, depresivnija, lako planu.Remeti se san zbog valunga, noćnog znojenja.
VALUNZI
Možda najpoznatiji simptom menopauze predstavljaju valunzi. Oni se manifestuju naglim osećajem toplote i crvenila na licu, vratu i gornjem delu tela. Valunzi mogu da se jave u bilo koje doba dana, u različitim intervalima. Kod nekih žena javljaju se na svakih 15 minuta i mogu značajno da utiču na kvalitet života, kao i na obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Drugi, manje poznati simptom menopauze, koji se često poistovećuje sa valunzima je noćno znojenje. Međutim, noćno znojenje može biti povezano sa valunzima, ali isto tako se može javiti i kada valunzi ne postoje. Nekada je toliko izraženo da ženu budi iz sna, povremeno praćeno osećajem lupanja srca, pa čak i paničnim napadima. Zbog noćnog preznojavanja dolazi do nedostatka i isprekidanog sna, zbog čega je žena tokom dana iscrpljena, što dovodi do problema u obavljanju dnevne aktivnosti. Pored brojnih navedenih simptoma u menopauzi, žene mogu imati i češće glavobolje,smanjeno pamćenje i koncentraciju.
Kada razmotrimo sve ove promene koje se dešavaju kod žene, ne možemo se ni začuditi kada žena u postmenopauzi ima povećanu iritabilnost, oseća se umorno, depresivno, pati od nesanice i smanjenja libida. Ove psihološke promene mogu biti posledica nedostatka hormona, ali su često naglašene, zbog gubitka kontinuiranog sna, kao i noćnog preznojavanja i valunga.
Svaka žena na različiti način prihvata promene koje joj se dešavaju u vezi sa menopauzom, što zavisi od karakteristika same ličnosti žene, socijalnog i kulturalnog okruženja žene, kao i od samih simptoma. Žene sa adekvatnim socijalnim životom i okruženjem koje joj pruža podršku, emotivno lakše prolaze kroz menopauzu.
HORMONSKA TERAPIJA
Pomoć lekara je neophodna, jer stalno treba da imamo u vidu da je period perimenopauze I postmenopauze, period kada je žena veoma angažovana u partnerskom, porodičnom, poslovnom i društvenom životu.
Nakon prethodno obavljenih biohemijskih i hormonskih analiza i potrebnih pregleda (kompletan ginekološki pregled sa ginekološkim ultrazvučnim pregledom, ultrazvučni pregled dojki, mamografija, prema potrebi i pregled interniste/kardiologa, ponekad I neuropsihijatra), specijalista ginekolog ili endokrinolog, će često zajednički, u timu, doneti odluku o vrsti terapije.
Oko 15-30% žena ima potrebu za terapijom, zbog izraženih simptoma. Terapija podrazumeva postizanje idealne telesne mase, zdravu ishranu, prestanak štetne navike pušenja, redovnu fizičku aktivnost, psihološko savetovanje i eventualno antidepresive i hormonsku supstitucionu terapiju.
Hormonska supstituciona terapija se uključuje po preporuci lekara, nakon detaljnih ispitivanja i uz redovno praćenje. Kada se hormonska terapija menopauze uključi na adekvatan način, onda je i bezbedna.
Terapija je individualna, određuje se za svaku ženu ponaosob, a uzimajući u vidu rezultate svih učinjenih pretraga, težinu subjektivnih tegoba, da li žena još uvek menstruira, da li je eventualno imala raniju operaciju malignih tumora dojke i/ili jajnika, da li je pušač, da li je gojazna, da li već boluje od dijabetesa (šećerne bolesti), bolesti karotidnih i koronarnih arterija, da li je imala moždani udar, da li ima povišen krvni pritisak… da li u porodici postoje bolesti poput: osteoporotične frakture kuka kod majke ili baka , Alchajmerova bolest, rano oboljevanje od kardio- vaskularnih bolesti…
Prolongirani manjak/nedostatak estrogena utiče na kosti i kardiovaskularni sistem, tako da cilj terapije, u periodu klimakterijuma, nije samo ublažavanje/uklanjanje tegoba već I prevencija bolesti poput osteoporoze i bolesti kardiovaskulranog sistema.
U terapiji se koriste:
-oralni kontraceptivi
– hormonska/menopauzalna supstituciona terapija u obliku tableta, flastera, gelova, vaginaleta
– terapija biljnim estrogenima (fito estrogenima) koji značajno mogu ublažiti tegobe.
-Fito estrogeni se nalaze u crvenoj detelini, soji, sveže mlevenom lanu, eteričnom ulju lavande, pšeničnim klicama…
– savetuje se promena načina života koja podrazumeva smanjen unos ugljenih-hidrata I masnoća, više voća, povrća i belančevina pre svega poreklom iz mesa plavih riba (skuša, losos, tuna, zubatac, orada, haringa, škarpina), koštunjavo voće, manja količina alkohola (do jedna jedinica dnevno, na primer čaša crnog vina), prestanak pušenja, manje kafe( zamena kafe sa zelenim cajem). Savetuje se povećana fizička aktivnost koja , po mogućnosti, treba da se obavlja u prirodi (šetnja, brzi hod, plivanje, joga…).
– savetuje se i adekvatan/dovoljan unos vitamina D.
Pre nego što lekar endokrinolog ili/i ginekolog savetuju hormonsku terapiju, izvršiće procenu rizika i benefita (koristi) ovakve terapije, a poštujući najnovije stručne preporuke i rezultate naučnih istraživanja koji se tiču bezbednosti i povoljnog efekta hormonske /menopauzalne supstitucione terapije.
KAKO PROMENE HORMONA UTIČU NA METABOLIZAM?
Tokom perimenopauze nivo progesterona opada polako i postepeno, dok nivo estrogena znatno varira iz dana u dan, pa čak i tokom istog dana. U ranom periodu perimenopauze, jajnici često stvaraju izuzetno velike količine estrogena. To se dešava zbog loših povratnih signala između jajnika, hipotalamusa i hipofize.
Kasnije u perimenopauzi, kada menstrualni ciklusi postanu nepravilniji, jajnici proizvode vrlo malo estrogena. Njihova proizvodnja je još manja tokom menopauze.
Neke studije objašnjavaju da visoki nivoi estrogena mogu uticati na dobijanje masti. To je zato što su visoki nivoi estrogena povezani sa povećanjem telesne težine i višom telesnom masnoćom tokom reproduktivnih godina. Od puberteta do perimenopauze, žene imaju tendenciju da skladište masnoću na bokovima i bedrima kao potkožnu masnoću.
Iako ju je teško izgubiti, ova vrsta masti ne povećava rizik od bolesti. Međutim, tokom menopauze, nizak nivo estrogena podstiče skladištenje masti u području stomaka kao i visceralnu masnoću, koja je povezana sa insulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2, srčanim bolestima i drugim zdravstvenim problemima.